ГЕОДЕЗИЈА – ОПШТИ ПОДАЦИ

Геодезија је наука која се бави премером земљине површине, уносом података у катастар (прев. ЕВИДЕНЦИЈА) и приказом те површине, израдом планова и карата. Планови и карте израђују се на основу података прикупљених на терену различитим геодетским инструментима и различитим методама рада. Ти подаци омогућавају да сви објекти на површи земље, испод ње, као и у ваздуху, који чине садржину плана или карте, задрже свој облик и међусобни положај.

Геодетска делатност на тлу наше земље почела је крајем XVIII века. Прве радове извела је Геодетска служба Аустро-Угарске монархије на подручју Војводине. Геодетски институт Генералштаба српске војске почео је своју делатност 1878. године и од тада датирају први радови на територији Србије. Геодетске мреже које је овај институт развио, ослањале су се на западним и северним деловима на мреже Аустро-Угарске монархије. Између два светска рата извршен је детаљни премер великих делова Србије. Основна намена овог премера била је да се добије основа за опорезивање поседника и решавање имовинско-правних односа.

После Другог светског рата настављено је са детаљним премером неснимљених територија и до сада су прикупљени подаци о свим парцелама и објектима у Србији. Нарочито је посвећена пажња градским геодетским радовима.

У последње време, у области савремене геодезије обилато се користе могућности рачунара, ГПС-а (глобални сателитски систем за позиционирање) и ГИС-а (геодетски информациони систем). Најављено је и увођење ГИС-а у Србији на државном нивоу.

ИНЖЕЊЕРИ И ГЕОМЕТРИ У ЈАГОДИНИ 1844-1944.

1-4 век Римски земљомери поделили области Србије на провинције, а миљоказима обележили пут дуж десне обале Велике Мораве.

8. век Византијски земљораднички закон наложио омеђивање имања породичних заједница унутар сеоског атара, а њихове границе у оквиру феудалних жупа око града/утврде као управног центра.

1183. Жупан Севан Немања прикњучио жупе Левач и Белицу Српској држави, а 1219. г. Стеван Првовенчани ставио жупе Левач, Белица и Лугомир под јурисдикцију манастира Жича.

1375. Кнез Лазар даровао манастиру Раваница 160 села и других поседа, док су повеље осталих Моравских манастира изгубљене.

1476. Турци образовали Јагодинску нахију и кнежине Темнић и Левач.

1815. По склапању мира с Турцима остала подела с Јагодинском нахијом у кнежинама Темнић (62 села) и Левач (74 села).

1836. Издат указ о земљишним атарима, који је наложио да се означе међе међу насељима и поседима и попишу плацеви у варошима.

1841. Почела изградња моста на В. Морави код Ћуприје, уз надзор саветника Милосава Здравковића Ресавца, а на терену Јеремије Станојевића, јагодинског окружног начелника, и Димитрија Исаиловића из Апелационог суда. Радове су извели инжењери Франц деКордон и Франц Јонке, са преузимачем Јозефом Рогауером, а касније удовом Јездовом, преудатом за Франца Ајлера, првог мајстора на мосту. У раду су коришћени „магнетни прстен (бусола)“ и васервага (либела).

1845. Инг. Емилијан Јоксимовић и инг. Стеван Зарић почели премер Србије методом графичке тријангулације, а Јован Бугарски урадио прву карту Кнежевине Србије са 17 округа.

1850-1918.

1850. Основано оделење грађевине при министарству унутрашњих дела и постављени први инжењери по окрузима, са поједним у Крагујевачко-Јагодинском и Крушевачко-Ћупријском округу.

1851. Енглески инжењери почели да постављају трасу железничке пруге дуж моравске долине, али радове зауставила Турска.

1852. Бечки инг. Јован Коздерка визирао стаклару Аврама Петронијевића у Мишевићу ради куповине.

1853. Инг. Андрија Вуковић, из Пеште, урадио „методом шестара“ план стакларе у Мишевићу са : асталом троношцем, шибалом, диоптром, магнетическом иглом и троћошним лењирем.

1856. План зграде окружног начелства одобрила комисија, са инжењером из Ћуприје, јер Јагодина још није имала свог сталног инжењера.

1865. Пинорско-понтонски батаљон стациониран у Ћуприји ради постављања мостова-понтона на прелазу на Великој Морави.

1866. Донесен закон о експропријацији којим је држава могла да свако приватно добро „у своју сопственост узме кад то изискује општенародна потреба“, што је помогло урбанизацији вароши.

– Донесен Закон о проглашењу насеља у вароши, варошице и села, којим је Јагодина проглашена за варош, а Багрдан за варошицу.

– Инг. Јосиф Добиш, из Министарства унутрашњих дела поправио Цариградски друм до границе с Турском у Алексинцу.

1867. Месни инжењер урадио план за регулацију реке Белице.

– Инг. Алберт Штенцл одговара за неплаћену дијурму (порезу).

1868. Крагујевачки инжењер – предузимач Светозар Шлосер сазидао „ново здање школско“ (зграда старе општине и ТВ Јагодина).

– Купљена три плаца са дућанима за нову цркву а парцелација и убаштињење поверени инжењерима из Београда.

1870. Бечки Војногеографски институт почео рад на „развијању геодетске графичке триангулације“, која је послужила за израду карте тзв. Генералке у размери 1:300000.

– Инг. Ираклије Боди просеко пут Јагодина-Крагујевац преко Црног врха.

1873. Бечки Војноисторијски институт урадио нивелациону мрежу у с-з делу бивше Југославије, која је после 1918. послужила у изради мреже у Србији, али су већ 1902. повучени тзв. влакови прецизног нивелмана дуж главних комуникација, па и на правцу Београд-Јагодина-Ниш.

1876. Формиран Главни генералштаб Србије са оперативним географским и историјским оделењем у којем је географско „вршило послове који се односе на војничко премеравање Србије“.

1881. Извршен попис земљишта ради добијања података о величини и власницима поседа, који је објављен 1884. године.

– Почео премер Србије, током којег су у Јагодини радила три инжењера и два подинжењера.

1882. Донет закон о општинама који је обавезао вароши на израду „планова за регулацију и нивелацију“.

1884. Основан Земљомерски одсек на Великој школи, на којој је први студент из Јагодине био Милутин Аранђеловић.

1890. Окончан први премер Србије, у коме су до 1884. године премерена насеља до линије Београд, Смедерево, а са њима и Јагодина.

1896. Почела изградња Нове цркве са архитектом Душаном Живановићем и Јованом Илкићем.

1900. У току триангулације прешло се са графичког на тригонометријски (нумерички) начин обраде тригонометријских тачака.

– Инг. Настас Петровић из Ћуприје, укључен у изградњу кланице П.Ј. Клефиша и обнову зграде Учитељске школе.

1901. У Јагодини раде геометри Милутин Аранђеловић, а од 1902. године и Божидар Владимировић.

1902. Извршено пројектовање мреже рекогносцирања, стабилизације и сигнализације тачака тригонометријске мреже првог реда, са 4 основе, којима је обухваћена и параћинска (Параћин-Сикирица).

1910. . У буџету општине предвиђен „хонорар за инжењера“.

1919-1944.

1919. У Јагодини бораве инжењери и техничари бечке фирме „Цајал и Мајсл“ ради поправке мостова и других државних објеката.

1921. Донет нов правилник за израду регулационих и нивелационих планова вароши/варошица.

1922. Инг. Ђорђе Степановић из Београда извршио мерење за изградњу моста на Великој Морави код села Рибаре-Глоговац.

1923. Бечка фирма Харпмут са инг. Отом Гридлом, монтирала мост на Великој Морави код села Рибара добијен из ратне репарације.

1926. Демократска странка обећала бирачима пред изборе израду новог регулационог плана.

1929. Донет закон о катастру, пред први државни систематски премер.

1932. Сачињен „списак сопственика земљишта поља, места званих и кућа поређаних по бројевима“ пред почетак државног премера.

1933. Министарство грађевине обавестило Општину Јагодина да може да добије скицу атара из 1828. године, ради постављања белега око свог рејона, са наредбом да то учини са инжењером.

1934. Власницима земљишта наређено да видно омеђе имање белезима, из разлога „што ће катастарски премер отпочети“.

1935. Почео државни премер Беличког среза и вароши Јагодине, са шефом Секције Морисом Левијем и сарадницима катастарски помоћни геометри, чиновници приправници, технички дневничари, надзор вршио Бруно Деполо. Премерено је 57 насеља, и то 210ha у размери 1:500 и 1:1000, а 52365ha у размери 1:2500.

1944. Службе Општине и уред за катастар пописале у Јагодине 2125 домова и 10007 житеља.

Из историје катастра